Ušparaj imetka i osamostali se od ljudi!

calImamima i daijama

UŠPARAJ IMETKA I OSAMOSTALI SE OD LJUDI

“Prisustvovali smo jednoj gozbi kod nekog bogataša pa sam vidio ulemu kako su kod njih najponiženiji ljudi. Ulema je skromna prema njima i ponizuju se radi položaja njihove žudnje za onim što je kod ovih (bogataša).  A ovi ne obraćaju paznju na njih jer znaju da ta ulema žudi za njima. I ovo sam vidio kao veliku mahana kod obje skupine.

Što se tiče dunjalučara pa moj ukor se ogleda u tome što bi oni trebali biti ti koji poštuju ulemu. No, njihovim nepoznavanjem te vrijednosti oni su dali prednost zarađivanju imetka nad njim (ilumom/naukom). Zato i ne treba od njih tražiti poštovanje onog što ne shvataju a niti znaju njegovu vrijednost.

Moj prijekor ja posebno usmjeravam ulemi i kažem:

Vama je obaveza da od poniženja i niskosti zaštitite svoje duše koje su postale časne zbog nauke. Ako budete neovisni od njih poniženje ostaje njima. A vama je haram da  tragate za njima. A ako imate ono što vam je dovoljno pa zašto onda,  suzdržljivošću od ovih prolaznih krhotina koje se stiču poniženjem, ne date prednost uzdizanju nad  poniženjem.

No, čini mi se da sam kroz ovu stvar saznao da duša ima malo sabura kod onog što je dovoljno i odvratnosti prema višku.  Pa iako se to, u jednom periodu, nađe kod nje, ipak toga nema konstantno.

Zato je alimu preče da se pozabavi traženjem imetka i da se dobro potrudi oko zarade pa makar mu to uzelo mnogo vremena koje bi utrošio u traženju znanja. Jer tako će on, svojim imetkom, štititi svoju čast.

Se’id ibn Al-Musejjeb, rahimehullah, je trgovao uljem i ostavio je imetka iza sebe.

A i Sufjan Al-Sewry,  rahimehullah, je ostavio iza sebe imetka govoreći:

“Da tebe nije bilo oni bi me rastrgali”.

U ovoj mojoj knjizi, u nekim njenim poglavljima, prethodno sam naveo vrijednost imetka i to ko ga je sve od ashaba i uleme zarađivao.

I tajna (mudrost) je u tom njihovom postupku.

 A one koji traže nauku na to ih bodri ono što sam pojasnio da duša nije stabilna na neporočnosti a niti je saburli na konstantnom asketizmu.

A kolko je samo onih koje smo vidjeli kako imaju odlučnosti na traženju ahireta tako da bi udijelili sve što imaju kod sebe.  A onda bi postali slabići te bi se vratili zarađujući na najružniji mogući način.

Zato je bolje ušparati malo imetka i biti neovisan od ljudi kako bi iz srca izašla požuda i kako bi se širenje nauke zaštitilo od poroka naginjanja (prema dunjaluku).

A ko prostudira izvješća čestitih učenjaka naći će ih na ovoj stazi.

A put naslađivanja zaradom odabrali su oni koji kod sebe nisu dali prednost daru dina i časti pa traže rahatluk a zaboravljaju da je to u suštini umor (teret).

Kao što su uradili skupina sufija kada su udijelili sve što imaju kod sebe i počeli se pozivati na tewekkul (bezrezervno oslanjanje samo na Allaha).

A nisu znali da zarada ne negira tewekkul.

Ali oni su tražili put rahatluka a izlaganje ljudima učinili zaradom.

Zato se ovaj put sastoji iz dvije stvari:

Prva: Malo stida za čašću i

Druga:  Malo znanja.”

Ebu Al-Feredž Ibn Al-Džewzy, rahimehullah

Pripremio:  Halil M.

Nema komentara.

Upišite komentar